Mora li problem biti velik
Mnogi odgađaju razgovor jer misle da to njihovo nije za psihoterapeuta. Ja nemam vagu za probleme. Ako te nešto dugo muči, možeš doći s tim.
Razgovor s Aminom
Kad kažeš „dobro sam”, a nije baš tako.
Ja sam Amina, pedagog. Radim s djecom, a danas i s odraslima, u psihoterapiji. Ne moraš znati kako se zove to što te muči. Možemo krenuti od jedne poruke.
Obični dani
Ništa strašno se nije desilo. A teško ti je.
Uveče legneš i tek onda krene. Ono što ti je neko rekao prije tri dana još ti se vrti po glavi. Ista svađa oko iste sitnice, opet. Ujutro se na poslu nasmiješ, kod kuće nemaš snage ni za televizor.
Sve rjeđe se javljaš ljudima. Kažeš da može, iako ti se ne da. Svi dobiju svoje, ti ostaneš za poslije. Samo što to poslije nekako nikad ne dođe. Kome ćeš to reći kad ništa nije loše?
Mnogi misle da je psihoterapija za velike probleme. Ili za neke druge ljude. I s ovakvim danima se može doći na razgovor.
Razgovor
Sjednemo i pričamo, uživo ili preko ekrana.
Počneš odakle ti dođe. Od nečega što vučeš godinama ili od toga što te je juče iznerviralo u prodavnici.
Kad nešto kažeš naglas, često zvuči drugačije nego u glavi. Ako primijetim da se ista stvar vraća, kažem ti, pa zajedno vidimo šta s tim.
Nema tu nekog reda. Nešto izgovoriš tek treći put, a nešto ostane i za neki drugi razgovor.
O meni
Pedagog. Mama. Supruga.
Već nekoliko godina sam na putu Gestalt psihoterapije. To je vrsta psihoterapije u kojoj se najviše gleda šta se dešava između tebe i mene dok razgovaramo. S odraslima radim u četiri oka, pod supervizijom, što znači da o svom radu redovno pričam s nekim ko se ovim bavi mnogo duže od mene.
Zanimaju me ljudi. Oni koji se pitaju. Traže. Sumnjaju. Griješe. Pokušavaju ponovo. Sve manje vjerujem u brza rješenja. A sve više u susret. U odnos. U to da čovjeku nekad ne treba savjet, nego prostor da bude viđen, saslušan i shvaćen.
Prvi korak
Šta se desi kad pošalješ poruku
-
Napišeš mi
Preko ove stranice ili na Instagramu, i jedno i drugo stigne do mene. Dosta je i: „Zdravo, zanima me razgovor.” O tome zašto se javljaš pričamo kasnije.
-
Javim ti se
E-mailom ili telefonom, kako ti je draže. Na poruku s Instagrama odgovorim isto tamo. Dogovorimo se kad.
-
Prvi razgovor
Upoznamo se i vidiš odgovaram li ti. Poslije toga, na miru, odlučiš hoćeš li dalje.
Sama poruka te ni na šta ne obavezuje.
Pitanja
Ono što se možda pitaš
- Šta ako ne znam šta da kažem?
- „Ne znam odakle bih” je dobra prva rečenica. Dalje pitam ja.
- Šta ako se rasplačem?
- Pa se rasplačeš. Meni to nije ništa čudno. Kad prvi put nekome kažeš šta ti je, suze često dođu same.
- Šta ako mi poslije ne bude odgovaralo?
- Kažeš mi ili jednostavno ne dođeš drugi put. Neću se ljutiti.
Mali kutak
Možeš prvo samo čitati.
Kako kod mene izgleda prvi razgovor
Prvi razgovor je običniji nego što ljudi misle. Sjednemo i pričamo. Koliko ćeš reći, i hoćeš li opet, vidiš poslije.
Osjećaji koje naučimo sakriti ne nestaju
Tuga, ljutnja ili strah koji sakrijemo ne odu nikud. Izađu na drugu stranu, recimo kroz svađu oko ormarića ili glavobolju koja dođe baš nedjeljom uveče.
Bez žurbe
Ne mora biti danas.
Liči li ti nešto od ovoga na tvoje dane ili samo hoćeš probati, napiši mi. A možda ti sad nije do toga. Onda se javi kad ti bude odgovaralo.